Affiliates menu

Aneks II

Pravni okvir na Kosovu i Metohiji

82. 10. juna 1999. godine Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uspostavljeno je civilno i bezbedonosno prisustvo na Kosovu i Metohiji, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija (tačka 5). Rezolucijom je predviđeno da međunarodno civilno prisustvo mora da uspostavi privremenu upravu na Kosovu i određeno da će narod na Kosovu moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije. Zatim, da je nadležno za obezbeđivanje prelazne uprave, pri čemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave (stav 10), kao i za prenošenje, u skladu sa uspostavljanjem tih institucija, svojih administrativnih zadataka (tačka 11, pod 4)), dok u konačnoj fazi se nadležnost ogleda u nadgledanju prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje će biti uspostavljene u skladu s političkim rešenjem (tačka 11, pod 6).

25. jula 1999. godine, UNMIK Uredbom 1999/11 73 je sva zakonodavna i izvršna vlast koja se odnosi na Kosovo, uključujući i upravljanje pravosuđem, poverena UNMIK […] dok je sprovođenje povereno Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara (član 1, stav 1).

Napomena #73
UNMIK Uredba br 1999/1, o ovlašćenjima Privremene uprave na Kosovu
Povratak

15. maja 2001. godine UNMIK Uredbom 2001/9 74 proglašen je Ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu (Ustavni okvir), kojim su definisane Privremene institucije samouprave (PISG) (član 1, stav 2). Ustavni okvir deli nadležnosti između UNMIK i privremenih institucija samouprave u cilju razvijanja samouprave na Kosovu do rešavanja konačnog statusa.

Napomena #74
Uredba br. 2001/9, o Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu. Stupila na snagu 15. maja 2001.godine. Izmenjena Uredbom br.
2002/9. Sprovedena Administrativnim uputstvom br. 2001/23, Administrativnim uputstvom br. 2003/15 i Administrativnim uputstvom
br. 2004/6.
Povratak

Privremene institucije samouprave dobile su širok krug nadležnosti u zakonodavnom, izvršnom i upravnom domenu vršenja vlasti (Poglavlje 5) dok UNMIK zadržava isključivu nadležnost u oblasti spoljnih poslova, pravosuđa, kao i finansijskoj i budžetskoj kontroli (Poglavlje 8). Takođe, SPGS zadržava ovlašćenja da prati akte i delovanje Privremenih institucija samouprave kako bi bili u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 (poglavlje 8, stav 1, pod (b) i poglavlje 12). To je značilo da svo zakonodavstvo na Kosovu i Metohiji mora najpre biti usvojeno u Skupštini Kosova, a onda potpisano i od strane SPGS.

S obzirom da UNMIK upravlja Kosovom, na Kosovu i Metohiji se moraju sprovoditi i međunarodne konvencije koje tretiraju ljudska prava. Sprovođenje instrumenata za zaštitu ljudskih prava u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, uključujući Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom treba posmatrati u svetlu Rezolucije 1244 (1999) Saveta bezbednosti, operativnog stava 11(j) Rezolucije 1244(1999) Saveta bezbednosti u kome se naglašava da je UNMIK obavezan da štiti i unapređuje ljudska prava na Kosovu i Metohiji.

Kako je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom usvojena od strane Ujedinjenih nacija 13. decembra 2006. godine, a za potpisivanje otvorena 30. marta 2007. godine, ona nije deo Ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Prema dostupnim i raspoloživim podacima ova Konvencija se ne nalazi na spisku instrumenata važećih u Pokrajini.

Stanje u Specijalnom zavodu u Štimlju

Izvršna direktorka Human Rights Watch, Kenet Rot u predgovoru Izveštaja kaže da je MDRI uradio veliki posao i pripremio detaljan izveštaj koji bi morao da nas podseti na hitnost zaštite ljudskih prava osoba sa invaliditetom, kao posebno ugrožene populacije.

MDRI navodi sledeće:

Uprkos znatnom prilivu međunarodnih sredstava namenjenih razvoju demokratije i podršci civilnom društvu na Kosovu, ovaj izveštaj nalazi da se osobe sa psihološkim teškoćama nisu našle na dnevnom redu programa zaštite ljudskih prava. Kada je ta populacija u pitanju, Kosovo je mesto ozbiljnih povreda ljudskih prava, na koje niko ne obraća pažnju (str. 4, originalnog dokumenta); "U ustanovama društvene nege i psihijatrijskim odeljenjima na Kosovu, ljudi su ilegalno i neprimereno zatvoreni, protivno domaćim i međunarodnim zakonima.

Nalazi i navodi MDRI o stanju u Specijalnom zavodu u Štimlju, sa napomenom i komentarima:

1. Nehumani i ponižavajući uslovi (deprivacija, neaktivnost korisnika, bez privatnosti, u prljavštini, zajednička odeća, nema lične higijene, jedini oblik tretmana su psihotropski lekovi koji se daju bez ikakve stručne kontrole, radni timovi bez psihijatara, zaključavanje korisnika);

Napomena: u periodu od 18 meseci (2000-2001) UNMIK pružio podatke da je u Štimlju u navedenom periodu bilo 18 smrtnih slučajeva, od čega je polovina bila mlađa od 50 godina, a 78% mlađa od 60 godina. Prema podacima UNMIK u brojnim slučajevima smrti osoba koje su umrle u svojim tridesetim i četrdesetim, smrt se smatrala prirodnom. Nema nezavisnog načina da se utvrdi da li je smrt prirodna ili sumnjiva, a istraga ili autopsija se preduzima samo u slučaju da direktor Zavoda Štimlje proglasi slučaj sumnjivim.

Komentar: Navodi Izveštaja direktno govore o kršenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i to :

  • Član 10. – Pravo na život.

2. Fizičko nasilje i seksualno zlostavljanje (sadržaj prijava koje je primio MDRI je konzistentan, tako da je moguće zaključiti da su fizičko nasilje i seksualno zlostavljanje značajni problemi u Zavodu. Prijave o zlostavljanju, kako MDRI smatra treba zvanično istražiti. U tom smislu, juna 2000.godine MDRI je UNMIK-u podneo dokaze o fizičkom i seksualnom zlostavljanju, a tadašnji direktor UNMIK departmana za zdravlje i socijalnu zaštitu Dr H. Vuori, je pismo MDRI potpuno zanemario. Treba proveriti ko su lica umrla u tom periodu. I direktor Štimlja i Dr Vuori na ovu tezu imali su "lični pristup" ("...da toga ima, ja bih znao...") problemu koji svakako ne može zamena za nezavisnu istragu; primer: korisnica u Štimlju je rekla istraživačima MDRI da je bila napadnuta nožem, a direktor ustanove je tražio da se to ne prevede; radnik norveškog Crvenog krsta koji je radio u Štimlju, rekao je istraživačima MDRI da je u novembru 1999. godine bio svedok silovanja, kada je korisnicu silovao drugi korisnik na hodniku u prisustvu osoblja, te na pitanje koje je postavio osoblju zašto ne intervenišu, dobio je odgovor da je žena to tražila i da je to u ustanovi svakodnevica; Council for Advancing Human Rights of People with Disabilities je posetio Štimlje 2002. i tom prilikom su razgovarali sa šest žena koje je odabrao direktor, a četiri su izjavile da su bile izložene seksualnom nasilju, sa ishodom abortusa i slomljene ruke.

Napomena: 2001. godine MDRI je obavestio UNMIK o slučaju seksualnog zlostavljanja.UNMIK nikada nije izrazio spremnost da ženu koja je bila zlostavljana zaštiti. MDRI je zatražio pomoć UNMIK, SZO i OMIK (OEBS na KiM) da osnuju neki oblik zaštite za žene koje žele da daju službene izjave o zlostavljanju u okviru sistema. To se nije dogodilo i sve inicijative MDRI su ignorisane)

Komentar: Navodi Izveštaja direktno govore o kršenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i to :

  • Član 6 - Žene sa invaliditetom
  • Član 10. – Pravo na život.
  • Član 12 – Ravnopravnost pred zakonom
  • Član 13 – Pristup pravdi
  • Član 14 – Lična sloboda i bezbednost
  • Član 15 – Odsustvo zlostavljanja ili okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg
    postupanja ili kažnjavanja
  • Član 16 – Odsustvo eksploatacije, nasilja i zloupotrebe.

3. Nezaštićenost dece u Štimlju (kao rezultat uspešnog programa koji je sproveo UNICEF i Lekari bez granica, deca su dislocirana iz Štimlja; deca pokazuju znakove koji upućuju na seksualno zlostavljanje i nastavljaju da pate od psiholoških posledica zlostavljanja. Deca su izmeštena na dve lokacije, jedna je odmah iza ograde Zavoda u Štimlju, a druga, koja je planirana za srpsku decu nalazi se u Gračanici).

Napomena: U Gračanicu je izmešteno 11 dece srpske i nealbanske nacionalnosti koji su bili na smeštaju u Štimlju. Kuća u Gračanici napravljena je donatorskim sredstvima Kraljevine Holandije.

Komentar: Navodi Izveštaja direktno govore o kršenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i to člana 7. - deca sa invaliditetom.

4. Arbitrarno zadržavanje u ustanovama i pravno zastupanje (većina ljudi zatvorenih u Štimlju, tamo se nalaze protivno zakonima koji važe na KiM i protivno međunarodnim standardima i dokumentima; kršenje člana 9. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, člana 23.)

Komentar: Navodi Izveštaja direktno govore o kršenju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i to :

  • Član 10. – Pravo na život
  • Član 12. – Ravnopravnost pred zakonom
  • Član 13. – Pristup pravdi
  • Član 14 – Lična sloboda i bezbednost

5. Insistiranje na segregaciji usluga – usluge treba da budu bazirane na potrebama korisnika i realizovane u zajednici (Community based services)"; praksa je pokazala da velike ustanove nisu dobre za osobe sa intelektualnim invaliditetom.

6. Prava na građansku participaciju.

Napomena: Osobe sa invaliditetom i njihovi zastupnici treba da odlučuju o svojim pravima, što na KiM nije slučaj, jer ne postoji zastupničko udruženje.

Komentar: Prema našim saznanjima, a imajući uvida u međunarodna dokumenta o sprovođenju konvencija SE i UN na KiM, preporuke MDRI date u ovom izveštaju nikada nisu sprovedene.

Nakon iscrpnog izveštaja u preporukama i zaključcima, MDRI je tražio da Generalni sekretar Ujedinjenih nacija naloži UNMIK:

  • Da osobe zatvorene u ustanovama smesta zaštiti od daljnjeg nasilja, seksualnog zlostavljanja, da stvori uslove za siguran život i da odvoji nasilnike od štićenika;
  • Da stvori sistem nadzora u oblasti ljudskih prava kako bi ta prava mogla da se štite;
  • Da utvrdi sveobuhvatan plan za kreiranje usluga baziranih u zajednici za ljude sa mentalnim invaliditetom;
  • Da etapno odredi termin (faze) zatvaranja Štimlja;
  • Da osigura participaciju osoba sa psihološkim teškoćama u procesu kreiranja mera koje se na njih odnose;
  • Da podnosi izveštaje Komisiji za ljudska prava UN o koracima koje preduzima da se zaustavi nasilje nad osobama sa mentalnim invaliditetom na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom Komisije iz aprila 2002. 75
Napomena #75
Rezolucija traži da
Povratak

top