Član 12. Ravnopravnost pred zakonom

154. Republika Srbija upućuje na stavove navedene u paragrafima 147-154 Drugog periodičnog izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (CCPR/C/SRB/2).

155. Domaće zakonodavstvo sadrži odredbe i rešenja u vezi sa poslovnom sposobnošću i preduzimanjem mera starateljske zaštite koje je potrebno reformisati i uskladiti sa odredbama i obavezama preuzetim Konvencijom. Starateljstvo nad osobama lišenim poslovne sposobnosti u Republici Srbiji je regulisano zakonima koji nisu značajno menjani dug vremenski period, a većina ih je doneta u periodu kada su osobe sa invaliditetom (duševno obolela lica i mentalno nedovoljno razvijena odrasla i stara lica) bile isključene iz društva. Posebno su spore promene pravila koja uređuju sam postupak lišavanja poslovne sposobnosti, odnosno promena zakona o vanparničnom postupku.

156. Polazište zakonodavaca prilikom donošenja propisa na kojima je zasnovano lišenje poslovne sposobnosti i preduzimanje mera starateljske zaštite, bilo je, da treba lišiti poslovne sposobnosti i staviti pod starateljstvo lica koja zbog) mentalnog invaliditeta ili iz drugih razloga nisu u stanju da se staraju sama o svojim interesima. Ovo polazište je u savremenoj praksi i teoriji prevaziđeno i zasnovano na stavu da OSI jesu u stanju da se same o sebi staraju, a ukoliko postoje životne situacije u kojima im je potrebna podrška – država je u obavezi da im podršku obezbedi, pa i putem primene mera starateljske zaštite, koja mora biti pažljivo i selektivno primenjivana da ni u kom slučaju ne narušava prava i pravnu sigurnost takvih lica.

157. Pravne norme koje regulišu procedure za lišavanje procedure za lišavnje poslovne sposobnosti i vršenje starateljstva nisu ujedinjene u okviru jednog zakonskog teksta već se nalaze u različitim zakonima i pravilnicima. Glavna pravila same procedure sadržana su u odredbama Zakona o vanparničnom postupku i Porodičnog zakona. Ponešto neodređene i nedorečene formulacije zakona utiču na proceduru u praksi. Prema tvrdnjama organizacija civilnog društva, sudije imaju prevelika diskreciona prava u proceduri oduzimanja poslovne sposobnosti. Međutim, ovo se ne može prihvatiti u celini. Sudije u ovim postupcima pre svega postupaju po automatizmu, u odnosu na nalaze i mišljenja veštaka koji utvrđuju da li neko lice može ili ne može, s obzirom na svoje stanje pre svega mentalnog zdravlja, da samo štiti svoja prava i interese. Nalazi sudskih veštaka na kojima se zasniva odluka suda o lišenju poslovne sposobnosti su dijagnostičkog karaktera i ne sadrže procenu o preostalim sposobnostima lica da bez podrške ili uz podršku samo štiti svoja prava i interese. U tom smislu ocenjujemo da bi pre svega donošenje posebnog zakona o zaštiti mentalnog zdravlja (Ministarstvo zdravlja) u kojem bi se našlo i regulisanje procene stanja i potreba lica sa problemima u mentalnom zdravlju doprinelo celovitoj primeni Preporuke (99) 4 Komiteta ministara Saveta Evrope. Ministarstvo rada i socijalne politike u tom kontekstu kroz vršenje nadzora nad stručnim radom organa starateljstva i pružanja stručne pomoći stručnjacima organa starateljstva istima dalo određene instrukcije u cilju adekvatne primene mera stzarateljske zaštite lica koja nisu u stanju da se samostalno staraju o svojim pravima i interesima. Tako je u svakom postupku zaštite takvih lica neophodna procena njihovih sposobnosti na osnovu koje će se procenjivati da li je i u kom obimu je neophodno lice lišiti poslovne sposobnosti. U svim postupcima mora se pribaviti mišljenje lica o celishodnosti pokretanja takvog postupka kao i pribaviti mišljenje o licu za koje želi da mu se postavi za staratelja

158. Trenutno je u toku opsežna reforma pravnog sistema Republike Srbije, a jedan od prioriteta su osobe sa invaliditetom. Na ovo ukazuje i usvajanje niza zakona uključujući i ZSDOSI, Porodičnog zakona, ZPRZOSI. Ovi zakoni ukazuju na to da Republika Srbija sve više priznaje prava OSI. Međutim, zakonske norme kojima se uređuje starateljstvo i lišenje poslovne sposobnosti nisu modifikovane i predstavljaju određenu prepreku u poštovanju prava OSI. Postoji jasno opredeljenje Republike Srbije da unapredi režim lišavanja poslovne sposobnosti, te s tim u vezi snažno podržava svaku inicijativu i aktivnosti udruženja u ovoj oblasti.

159. MRSP do realizacije relevantnih zakonodavnih inicijativa koje se odnose na promenu posebno Zakona o vanparničnom postupku ³⁹, preduzima mere da se u organizovanju starateljske zaštite odraslih lica lišenih poslovne sposobnosti, u što većem obimu primene Preporuke (99) 4 Komiteta ministara Saveta Evrope.

Napomena #39

Službeni glasnik RS, br. 25/82 i 48/88.

Povratak

Praksa

160. Prema analizama sudske prakse organizacija civilnog društva sudska praksa pokazuje da se sudije uglavnom oslanjaju na dijagnozu mentalnog odnosno intelektualnog invaliditeta koju daju ili potvrđuju sudski veštaci (neuropsihijatri) bez specifičnih primera ili uspostavljanja jasne veze sa nesposobnostima osobe u svakodnevnom životu. Saslušanje se u praksi ne odvija van suda, što je predviđeno zakonom da bi se omogućilo učestvovanje u procesu osoba koje su institucionalizovane.

Što se tiče institucije starateljstva, iako postoje mere zaštite u zakonu, u praksi su uočeni problemi u kontroli staratelja u vršenju njihovih dužnosti. U tom smislu ne može se adekvatno osigurati zaštita prava osoba pod starateljstvom. Štaviše, postoji ozbiljan propust u regulativi koji rezultira očitim konfliktom interesa u slučajevima kada je kao staratelj dodeljen zaposleni iz centra za socijalni rad (neposredno starateljstvo), ali centar zadržava ulogu nadgledavanja dužnosti staratelja. Važećim Porodičnim zakonom utvrđen je mehanizam kontrole vršenja starateljstva: nadzor nad radom staratelja- član 142. PZ, pritužba na rad staratelja- član 335. PZ pritužba na rad organa starateljstva- član 338. PZ. Svakako, treba naglasiti da je u okviru Porodičnog zakona propisana i obaveza odgovornost staratelja (član 141.) Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom. Za štetu solidarno odgovara i organ starateljstva.

top