Član 28. Odgovarajući životni uslovi i socijalna zaštita
315. Zakonom o socijalnom stanovanju 59 uređeni su uslovi za održivi razvoj socijalnog stanovanja i način obezbeđivanja i korišćenja sredstava za razvoj socijalnog stanovanja, kao i druga pitanja od značaja za socijalno stanovanje. Sredstva za socijalno stanovanje koriste se, između ostalog, za podsticanje različitih vidova pribavljanja stanova za socijalno stanovanje osoba sa invaliditetom, kao i ličnih i porodičnih vojnih invalida i civilnih invalida rata, kao i stanovanja uz podršku za osobe sa invaliditetom. Pravo na rešavanje stambenih potreba u skladu sa ovim zakonom imaju lica koja su bez stana, odnosno lica bez stana odgovarajućeg standarda i koja iz prihoda koje ostvaruju ne mogu da obezbede stan po tržišnim uslovima. Invalidnost je jedno od osnovnih merila za utvrđivanje reda prvenstva za rešavanje stambenih potreba lica koja ostvaruju pravo na rešavanje stambenih potreba.
- Napomena #59
-
Službeni glasnik RS
broj 72/2009. - Povratak
316. SUPOSI su predviđeni opšti i posebni ciljevi u vezi sa primenom člana 28. Konvencije.
317. ZSZ je stvoren celovit sistemski okvir kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedio pristup uslugama, uređajima i drugoj odgovarajućoj pomoći po pristupačnim cenama, uključujući raspoloživost programa koji pokrivaju dodatne finansijske troškove vezane za invaliditet.
318.U ZSZ propisano je da svaki pojedinac i porodica kojima je neophodna društvena pomoć i podrška radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljenje osnovnih životnih potreba imaju pravo na socijalnu zaštitu, koja se obezbeđuju pružanjem usluga socijalne zaštite i materijalnom podrškom. U tom smislu, usluge socijalne zaštite su aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Pravo na različite vrste materijalne podrške ostvaruje se radi obezbeđenja egzistencijalnog minimuma i podrške socijalnoj uključenosti korisnika.
319. Korisnici socijalne zaštite su državljani Republike Srbije, a mogu biti i strani državljani i lica bez državljanstva, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima. Poštujući načelo nediskriminacije, sadržano u ZSZ, sve osobe sa invaliditetom imaju jednaka prava na usluge socijalne zaštite i materijalnu podršku, kao i podršku sprečavanju socijalne isključenosti.
320. ZSZ je uspostavljeno pravo na novčanu socijalnu pomoć, koje pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog ovim zakonom. Takođe, zakonom se predviđa da nezaposleni član porodice, koji se brine o osobi sa invaliditetom ili detetu sa smetnjama u razvoju koja/e koristi dodatak za pomoć i negu drugog lica, po bilo kom osnovu, ima svojstvo lica nesposobnog za rad, što predstavlja pogodnost prilikom ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć.
321. Pored novčane socijalne pomoći, lice može ostvariti i druge novčane naknade - dodatak za pomoć i negu drugog lica, odnosno uvećan dodatak za pomoć i negu drugog lica. Ova prava ne zavise od prihoda, a omogućava se ostvarivanje i prava na novčanu socijalnu pomoć, pod uslovima propisanim ZSZ.
322. ZSZ uspostavljena je posebna mera direktne podrške roditeljima dece sa smetnjama u razvoju koji se o svojoj deci brinu u porodičnom okruženju: nezaposlenim roditeljima dece sa smetnjama u razvoju, koji nisu osigurani po drugom osnovu, a dete ostvaruje pravo na uvećan dodatak za negu i pomoć drugog lica (od rođenja do 26 godina starosti) priznaje se pravo na doživotno novčano primanje, ukoliko nisu po drugom osnovu ostvarili pravo na penziju. Ova mera predstavlja podršku porodici dece sa smetnjama u razvoju i sprečava smeštaj dece sa smetnjama u razvoju u institucije.
323. Takođe, ZSZ propisano je formiranje posebnog fonda za namenske transfere najsiromašnijim lokalnim zajednicama u Republici Srbiji namenjenih isključivo za razvoj pojedinih usluga, što predstavlja jedan od mehanizama podrške zajednicama koje nemaju kapacitet za uspostavljanje i održivost usluga namenjenih građanima kao odgovor na njihove potrebe. MRSP prepoznaje nedostatak kapaciteta i konkretnih usluga na terenu kada su u pitanju osobe sa invaliditetom. Stoga je u toku set aktivnosti na razvijanju programa i minimalnih stadarda, odnosno uspostavljanje usluga, koje će, između ostalog, biti namenjene i unapređenju položaja osoba sa invaliditetom.
324. Strategijom smanjenja siromaštva u Srbiji iz 2003. godine osobe sa invaliditetom su apostrofirane kao jedna od marginalizovanih društvenih grupa koje su posebno izložene riziku siromaštva. Istraživanja Svetske banke koje su pratile usvajanje ovog dokumenta pokazuju da čak oko 70 procenata OSI i članova njihovih porodica živi na ili ispod granice siromaštva. Strategijom je predviđeno razvijanje servisa podrške, podsticanje inkluzivnog obrazovanja i povećanja stope zaposlenosti, koja je 2003. iznosila 13 posto.
325. Posle formiranja Tima za smanjenje siromaštva pri kabinetu potpredsednika Vlade Republike Srbije formirane su fokus grupe za civilno društvo koje će podržavati sprovođenje Strategije a jedna od fokus grupa okupljala je udruženja osoba sa invaliditetom.
326. Prilikom usvajanja dokumenata za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva razvoja, Republika Srbija je, u skladu sa Strategijom smanjenja siromaštva, prepoznala OSI kao jednu od posebno ranjivih društvenih grupa i izričito uključila OSI u mere za ostvarivanje Milenijumskih ciljeva razvoja.