Affiliates menu

Članci 1 do 4

Definicije invaliditeta

1. Unutar pravnog sistema Republike Srbije ne postoji jedinstvena, sveobuhvatna definicija invalidnosti i invaliditeta. Oba pojma definisana su u više zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata.

2. Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom 1 (ZSDOSI) osobe invaliditetom definisane su kao osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške (član 3. stav 1.).

Napomena #1
Službeni glasnik RS broj 33/06.
Povratak

3. Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom 2 (ZPRZOSI), y skladu sa socijalnim modelom invalidnosti, ciljevima i principima postavljenim Strategijom o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom 3 (SUPOSI), osobe sa invaliditetom definisane su kao osobe sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili duševnog oštećenja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom, koje se suočavaju sa socijalnim i drugim ograničenjima od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja i koje nema mogućnosti ili ima smanjene mogućnosti da se, pod ravnopravnim uslovima, uključi na tržište rada i da konkuriše za zapošljavanje sa drugim licima (član 3. st. 1.). Ova definicija dugoročnost konceptualizuje u skladu sa konvencijama i preporukama Međunarodne organizacije rada, kao oštećenja koja se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom pa su posledice oštećenja trajne.

Napomena #2
Službeni glasnik RS broj 36/09.
Povratak
Napomena #3
Službeni glasnik RS br.55/05 i 71/05-ispravka
Povratak

4. ZPRZOSI zasniva se na načelima poštovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom, uključenosti osoba sa invaliditetom u sve sfere društvenog života na ravnopravnoj osnovi – u skladu sa profesionalnim sposobnostima, podsticanja zaposlenosti osoba sa invaliditetom na odgovarajućim radnim mestima i u odgovarajućim uslovima rada, zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, jednakih prava i obaveza i rodne ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.

5. Status osobe sa invaliditetom, u skladu sa ZPRZOSI, ima:

  • ratni vojni invalid;
  • mirnodopski vojni invalid;
  • civilni invalid rata;
  • lice kome je izvršena kategorizacija i drugo lice kome je utvrđena invalidnost, u skladu sa zakonom;
  • lice kome je utvrđena kategorija invalidnosti – odnosno preostala radna sposobnost i
  • lice kome je izvršena procena radne sposobnosti, saglasno kojoj ima mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja, odnosno radnog angažovanja.

6. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) 4 invaliditet u obrazovnom sistemu terminološki određuje deca i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno studenti sa hendikepom prema Zakonu o visokom obrazovanju 5.

Napomena #4
Službeni glasnik RS br. 72/09 i 52/11
Povratak
Napomena #5
Službeni glasnik RS br. 76/05,100/07-autentično tumačenje,97/08,94/10 i 52/11.
Povratak

7. Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju 6 invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Napomena #6
Službeni glasnik RS broj 34/03.
Povratak

8. SUPOSI osobe sa invaliditetom definiše kao

osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenošću koje usled društvenih ili drugih prepreka nemaju mogućnosti ili imaju ograničene mogućnosti da se uključe u aktivnosti društva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehničkih pomagala ili službi podrške

 

Antidiskriminaciono zakonodavstvo i politike

9. Republika Srbija ostaje pri stavovima navedenim u paragrafima 486. i 488-499 Drugog periodičnog izveštaja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (CCPR/C/SRB/2).

10. Zakonom o zabrani diskriminacije 7 (ZZD) propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života (član 26.).

Napomena #7
Službeni glasnik RS broj 22/09.
Povratak

11. ZZDOSI zabranjena je:

  • Neposredna diskriminacija
  • Posredna diskriminacija
  • Povreda načela jednakih prava i obaveza

12. ZZDOSI garantuje zaštitu osobama koje su prijavile slučajeve diskriminacije, planiraju ili su podnele tužbe zbog diskriminacije ili će svedočiti u postupku pokrenutom zbog diskriminacije.

13. ZZDOSI takođe su propisani posebno teški slučajevi diskriminacije i mere koje se preduzimaju u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, članova njihovih porodica i udruženja, kojima se pruža posebna podrška, neophodna za uživanje i ostvarivanje prava pod istim uslovima pod kojima ih uživaju i ostvaruju drugi.

14. ZZDOSI propisani su posebni slučajevi diskriminacije u sledećim oblastima života:

  • Postupak pred organima javne vlasti (član 11.)
  • Članstvo u udruženjima (član 12.)
  • Pristup objektima, površinama i uslugama (čl. 13 – 16)
  • Zdravstvene usluge (član 17.)
  • Vaspitanje i obrazovanje (čl. 18 – 20)
  • Zapošljavanje i radni odnosi (čl. 21 – 26)
  • Pristup javnom prevozu (čl. 27 – 29)
  • Bračni i porodični odnosi (član 30.)

15. U odnosu na svrhu Konvencije, u oblasti socijalne zaštite Zakonom o socijalnoj zaštiti 8 (ZSZ) propisana su načela poštovanja integriteta i dostojanstva korisnika. Korisnik, u skladu sa zakonom, ima pravo na socijalnu zaštitu koja se zasniva na socijalnoj pravdi, odgovornosti i solidarnosti, koja mu se pruža uz poštovanje njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, bezbednosti, kao i uz uvažavanje njegovih moralnih, kulturnih i religijskih ubeđenja, u skladu sa zajemčenim ljudskim pravima i slobodama (član 24.).

Napomena #8
Službeni glasnik RS broj 24/11.
Povratak

16. Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad 9 propisano je načelo zaštite od diskriminacije. Centar za socijalni rad je dužan da zastupa interese i prava korisnika i da obezbedi jednak pristup uslugama za koje je nadležan svim građanima, nezavisno od etničkih, kulturnih, verskih, rodnih ili socio-ekonomskih razlika, invaliditeta i seksualne orijentacije (član 7.).

Napomena #9
Službeni glasnik RS br. 59/08 i 37/10, podzakonski akt Porodičnog zakona,39/11-dr.pravilnik.
Povratak

17. Takođe, ZSZ je propisano načelo zabrane diskriminacije. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija korisnika socijalne zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, seksualne orijentacije, veroispovesti, političkog, sindikalnog ili drugog opredeljenja, imovnog stanja, kulture, jezika, invaliditeta, prirode socijalne isključenosti ili drugog ličnog svojstva (član 25.).

18. ZOSOV propisano je da se obrazovno vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja, može izvoditi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika (članom 9. st. 4.).

19. Zakonom o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima 10 propisano je da za izvođenje prilagođenog obrazovno vaspitnog rada sa slepim i slabovidim, udžbenik odnosno nastavno sredstvo može da se izdaje na Brajevom pismu, u elektronskoj formi ili formatima koji su prilagođeni za slepe i slabovide -tekst štampan velikim slovima, zvučni zapis ili fotografska uvećanja, odnosno drugi oblik i medij (član 3. st. 5.).

Napomena #10
Službeni glasnik RS broj 72/9
Povratak

20. ZOSOV definisani su opšti principi sistema obrazovanja i vaspitanja po kojima: mora da se obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja; jednake mogućnosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, učenika i odraslih bez prepreka za promene; nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog života; mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama kao i ostvarivanju prava na obrazovanje, bez ugrožavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava (član 3.).

21. Za ugrožavanje prava na obrazovanje, ZOSOV propisani su prosvetni i inspekcijski nadzor kao i kaznene odredbe (čl. 161-163).

22. Zakonom o zdravstvenoj zaštiti 11 (ZZZ) određeno je da se društvena briga za zdravlje, pod jednakim uslovima, na teritoriji Republike ostvaruje obezbeđivanjem zdravstvene zaštite grupacija stanovništva koje su izložene povećanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva, a ova zdravstvena zaštita između ostalih obuhvata osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica.

Napomena #11
Službeni glasnik RS , br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011.
Povratak

23. ZZZ definiše se Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje je po svojoj suštini anti-diskriminatorno. Načelo pravičnosti zdravstvene zaštite ostvaruje se zabranom diskriminacije prilikom pružanja zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta (član 20.).

Zapošljavanje

24. Podaci Svetske banke ukazuju da je u Srbiji zaposleno svega oko 13% OSI. Ono što dodatno zabrinjava jeste i podatak da je i od tog broja 10% zaposleno u nevladinom sektoru, što će reći najviše u organizacijama OSI, a samo 1% u privredi i javnom sektoru. Nezaposlenost OSI je tako 3 puta veća nego kod ostalog stanovništva. Praksa u ovoj oblasti, do donošenja ZPRZOSI, nije omogućavala ravnopravan pristup OSI otvorenom tržištu rada već je dominantan oblik zapošljavanja bio u tzv. zaštitnim radionicama.

25. Usvajanjem ZPRZOSI po prvi put se otvara mogućnost da se osobe sa invaliditetom u većem broju uključe na otvoreno tržište rada i da se poboljša kvalitet njihove zapošljivosti, odnosno kvalitet zaposlenosti. ZPRZOSI u tom smislu propisuje niz podsticajnih mera i aktivnosti kako za nezaposlena lica tako i za poslodavce. Od posebne važnosti za sama lica su mere profesionalne rehabilitacije i mere aktivne politike zapošljavanja. Nakon usvajanja ZPRZOSI usledilo je usvajanje podzakonskih akata koji bliže uređuju ovu oblast.

26. Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje (NSZ) i Republičkim zavodom za statistiku (RZS), redovno prati stanje i kretanja na tržištu rada i ocenjuje efekte i uticaj pojedinih programa i mera na zapošljavanje. Praćenje sprovođenja programa i mera predviđenih nacionalnim akcionim planom zapošljavanja ministarstvo vrši na osnovu indikatora. Sistem statističkih indikatora i metodologija njihovog izračunavanja ustanovljeni su u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima i definisani su u Nacionalnom akcionom planu zapošljavanja.

27. Zakon o radu (ZR) 12 propisuje zabranu neposredne i posredne diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, pored ostalog i s obzirom na zdravstveno stanje, odnosno invalidnost (član 18. ). Diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na: uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla, uslove rada i sva prava iz radnog odnosa, obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje, napredovanje na poslu, otkaz ugovora o radu.

Napomena #12
Službeni glasnik RS br.24/05,61/05 i 54/09
Povratak

28. Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana 18. Zakona o radu ništave su. U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 18 - 21. zakona lice koje traži zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete, u skladu sa zakonom.

29.U skladu sa članom 104. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa principom jednake zarade za isti rad ili rad iste vrednosti - ništavi su, a u slučaju povrede ovog principa zaposleni ima pravo na naknadu štete. U praksi se zarada najčešće utvrđuje opštom aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu. Ovi akti sadrže elemente za utvrđivanje zarada, naknadu troškova, druga primanja zaposlenih i dr. Pojedina prava zakonom su utvrđena kao minimalna, a kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi u većem obimu, kao na primer: uvećana zarada (za rad noću, prekovremeni rad i rad na dan praznika koji je neradni dan, «minuli rad»); naknada zarade za vreme bolovanja i naknada zarade zbog privremenog prekida rada; otpremnina pri odlasku u penziju i otpremnina kod otkaza ugovora o radu zbog viška zaposlenih.

30. Pri utvrđivanju zarade i drugih primanja mora se obezbediti pravo na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca, u skladu sa prethodno navedenim zakonskim odredbama.

31. Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja vrši i nadzor nad sprovođenjem zakona i propisa donetih za njegovo izvršavanje, kao i nad radom NSZ i agencije. Kontrolu izvršenja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom vrši Poreska uprava, u skladu sa propisima o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Na ovaj nači se obezbeđuju podaci koji se odnose na ukupan broj zaposlenih osoba sa invaliditetom i načine izvršavanja obaveze zapošljavanja od strane poslodavaca.

32. ZPRZOSI je propisano da poslove podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom obavlja organizacija nadležna za poslove zapošljavanja. Aktivna politika zapošljavanja OSI podrazumeva mere i podsticaje usmerene na podizanje motivacije, zapošljavanje i samozapošljavanje OSI. NSZ je odgovorna, pored preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i obrazovnih ustanova za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije.

Konkretne mere za borbu protiv diskriminacije

33. ZZD predviđa da tužbu zbog diskriminacije na osnovu invalidnosti pored OSI i njenog zakonskog zastupnika mogu podneti Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, odnosno prava određene grupe lica. Shodno ZSDOSI, član domaćinstva osobe sa invaliditetom koji joj bez naknade asistira u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti, koji je zbog toga bio diskriminisan u oblasti zapošljavanja i radnih odnosa takođe može podneti tužbu zbog diskriminacije na osnovu trenutne ili trajne povezanosti sa osobom sa invaliditetom.

34. Republika Srbija je u decembru 2005. godine uspostavila Strategiju razvoja socijalne zaštite 13, kojom se obavezuje da brine o osobama sa invaliditetom u najmanje restriktivnom okruženju, shodno njihovom stanju. Stoga je kao jedan od prioriteta reforme sistema socijalne zaštite upravo unapređenje zaštite ovih posebno osetljivih grupa i to kroz proces preveniranja institucionalne zaštite, proces postepenog smanjivanja kapaciteta ustanova i podizanja kvaliteta institucionalne zaštite i otvaranja mogućnosti za izlazak korisnika iz ustanova u prirodno ili manje restriktivno okruženje. Ovo je proces koji zahteva vreme i značajna materijalna sredstva.

Napomena #13
Službeni glasnik RS broj 108/05
Povratak

35. Država je proteklih godina uložila znatan napor kako na podizanju standarda ustanova za smeštaj korisnika (izgradnje, renoviranja, adaptacije i sl.), tako i na ulaganju u obuku kadrova i promeni svesti i stavova o zaštiti dece i odraslih sa invaliditetom.

36. Ministarstvo rada i socijalne politike (MRSP) u okviru Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu sprovodi aktivnosti na tri nivoa radi poboljšanja uslova života osoba sa invaliditetom:

  • podrška lokalnim samoupravama za uspostavljanje i održivost usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou i razvoj usluga namenjenih OSI;
  • poboljšanje uslova života i tretmana korisnika na institucionalnom smeštaju u ustanovama socijalne zaštite;
  • razvoj i unapređenje profesionalnih resursa.

37. Kao preduslov za dugoročnu održivost svih novouspostavljenih usluga podrške u sistemu socijalne zaštite novim ZSZ se, pored ostalog, bliže uređuje i položaj osoba sa smetnjama u razvoju odnosno osoba sa invaliditetom.

38. ZSZ obezbeđuje zabranu diskriminacije po osnovu invaliditeta,

usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu sa najboljim interesom korisnika, uvažavajući njegov životni ciklus, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe i potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju "usluge socijalne zaštite pružaju se prvenstveno u neposrednom i najmanje restriktivnom okruženju, pri čemu se biraju usluge koje korisniku omogućavaju ostanak u zajednici

 

39. Usluge socijalne zaštite podeljene su u sledeće grupe: usluge procene i planiranja; dnevne usluge u zajednici; usluge podrške za samostalan život; savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge; usluge smeštaja.

40. Korisnik, u skladu sa ZSZ, ima pravo da učestvuje u proceni svog stanja i potreba i u odlučivanju o tome da li će prihvatiti uslugu, kao i da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu za to potrebna, uključujući i opis, cilj i korist od predložene usluge kao i obaveštenja o raspoloživim alternativnim uslugama i druga obaveštenja od značaja za pružanje usluge.

41. Bez pristanka korisnika odnosno njegovog zakonskog zastupnika, ne sme se pružiti bilo kakva usluga, izuzev u slučajevima utvrđenim ZSZ.

42. Za korisnike koji zbog svog specifičnog socijalnog i zdravstvenog statusa imaju potrebu i za socijalnim zbrinjavanjem i za stalnom zdravstvenom zaštitom ili nadzorom, ovim zakonom se po prvi put mogu osnovati socijalno-zdravstvene ustanove. Za ove korisnike ZSZ predviđa i mogućnost osnivanja posebnih socijalno-zdravstvenih organizacionih jedinica u okviru ustanova socijalne zaštite odnosno u okviru zdravstvenih ustanova.

43. Još jedna od novina koju uvodi ZSZ jesu tzv. radni centri. Naime,

usluge usmerene na unapređivanje radnih sposobnosti, odnosno na radno angažovanje OSI koje su korisnici usluga socijalne zaštite pružaju se u ustanovama socijalne zaštite i u radnim centrima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Praksa

44.Nakon posete predstavnika Komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja Saveta Evrope, Republici Srbiji 2007. godine je ukazano na potrebu da se preispita status mentalno obolelih korisnika u ustanovama socijalne zaštite. Postupajući po ovoj preporuci Komiteta, MRSP je početkom 2008. godine od svih centara za socijalni rad i ustanova u kojima se na smeštaju nalaze mentalno obolela lica, zatražilo da se preispita starateljska zaštita i obezbede pravno validne saglasnosti za smeštaj u ustanove. Centrima za socijalni rad je dato uputstvo da cilj navedenih postupaka ne sme biti masovno lišavanje poslovne sposobnosti korisnika na smeštaju, već valjana procena preostale sposobnosti uz participaciju korisnika u skladu sa njihovim mogućnostima.

45. Radi podizanja profesionalnih kompetencija zaposlenih u centrima za socijalni rad tokom decembra 2010. godine održana je obuka u oblasti starateljske zaštite, a planirana je obuka za zaposlene u ustanovama socijalne zaštite sa istom tematikom. Posebno, ustanove socijalne zaštite realizovale su aktivnosti vezane za obaveze staratelja i organa starateljstva u obezbeđivanju ličnih dokumenata štićenika, obezbeđivanju celovite i kontinuirane zdravstvene zaštite i raspolaganju i upravljanju imovinom štićenika.

46. U cilju unapređenja uslova života korisnika izdvojena su i značajna finansijska sredstva u pravcu investicionih ulaganja u ustanove. U odnosu na prostor, funkcionalnost i opremljenost kapaciteta (građevinskih i tehničkih uslova) u većini ustanova došlo je do promena koje su poboljšale kvalitet života korisnika.

47. Ukupna budžetska ulaganja u prethodne tri godine u ustanove za smeštaj osoba sa smetnjama u razvoju iznosila su oko 384.386.267 dinara. Sredstva su najčešće trošena za razne sanacije, adaptacije, izgradnje kao i za nabavku raznovrsne opreme za rad. Ulaganja u 2010. godini su u bila i do 4, odnosno 5 puta veća nego prethodnih godina. 14

Napomena #14
Tabele se nalaze u par. 1-2. Aneksa.
Povratak

48. Pored budžetskih sredstava, ustanovama socijalne zaštite za smeštaj bila su na raspolaganju i sredstva iz donacija. Jedan broj domaćih i međunarodnih privrednih organizacija, ali i udruženja građana i pojedinaca, donirao je sredstva uglavnom u opremanje prostora u ustanovama za smeštaj.

49. Preventivne aktivnosti: centri za socijalni rad u Republici Srbiji su Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada u centrima za socijalni rad dobili obavezu da razvijaju preventivne programe koji doprinose zadovoljavanju individualnih i zajedničkih potreba građana, odnosno sprečavanju i suzbijanju socijalnih problema u lokalnoj zajednici. Preventivno delovanje u radu centra sprovodi se realizovanjem konkretnih, tematski određenih i na ciljne grupe usmerenih preventivnih programa. Ove aktivnosti centri za socijalni rad sprovode sa drugim sistemima u zajednici, imajući u vidu potrebu zaštite osoba sa invaliditetom i unapređenja njihovog položaja u lokalnim sredinama u kojima žive.

50. Odrasla lica sa invaliditetom se razlikuju po vrsti i stepenu oštećenja (od redukcije do gubitka sposobnosti za samostalno funkcionisanje), što ova lica usmerava na kontinuirano korišćenje usluga ustanova socijalne zaštite i organa starateljstva. 15

Napomena #15
Vidi tabelu u paragrafu 2. Aneksa.
Povratak

51. Obezbeđivanjem novih socijalnih, zdravstvenih i drugih servisnih usluga za porodice kao i pojedince u lokalnoj zajednici, omogućiće se postepeno smanjivanje pritiska za smeštaj u ove ustanove ali i povećanje mogućnosti da se jedan broj korisnika vrati u porodicu i svoju prirodnu životnu sredinu. U vezi sa tim, treba imati u vidu da se radi o procesu koji će trajati relativno dugo.

Trening i obuka osoblja: Pregled akreditovanih programa iz oblasti zaštite osoba sa invaliditetom

52. U Republici Srbiji krajem 2007. godine uspostavljen je mehanizam za kontinuiranu obuku zaposlenih u sistemu socijalne zaštite – akreditacija programa obuke za pružaoce usluga socijalne zaštite. Ovaj mehanizam sadržan je i u ZSZ i u toku je izrada podzakonskog akta.

53. U Registar akreditovanih programa, koji se vode u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu, je do sada uneto 19 programa iz oblasti zaštite osoba sa invaliditetom ili zaštite dece i mladih sa smetnjama u razvoju. Realizovano je 11 od 19 programa.

Progresivno sprovođenje

54. Usvajanjem opisanih mehanizama za suzbijanje diskriminacije, Republika Srbija sprovodi obavezu da osobama sa invaliditetom obezbedi efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije iz člana 5. Konvencije. Takođe, Republika Srbija sprovodi mere kako bi osobama sa invaliditetom osigurala nesmetano i ravnopravno uživanje sledećih prava:

  • Pravo na život (član 10.)
  • Zaštita u situacijama rizika (član 11.)
  • Jednako priznanje pred zakonom (član 12.)
  • Pristup pravdi (član 13.)
  • Sloboda i lični integritet (član 14.)
  • Zaštita od torture i nehumanog postupanja i kazni, uključujući medicinske eksperimente (član 15.)
  • Zaštita od nasilja, zlostavljanja i eksploatacije (član 16.)
  • Fizički i moralni integritet (član 17.)
  • Sloboda kretanja i pravo na državljanstvo (član 18.)
  • Pravo na privatnost (član 22.)
  • Pravo na bračni i porodični život (član 23.)
  • Pravo na zdravstvenu zaštitu (član 25.)
  • Pravo na rad i zapošljavanje (član 27.)
  • Pravo da biraju, budu birana i učestvuju u upravljanju javnim poslovima (član 29.)

55. Sloboda mišljenja i izražavanja, pravo na prijem i širenje informacija (član 21.): U maju 2008. godine mešovita radna grupa MRSP i Saveza gluvih i nagluvih Srbije, uz podršku UNDP, počela je rad na nacrtu Zakona o upotrebi srpskog znakovnog jezika i rad na standardizaciji srpskog znakovnog jezika, a preko projekta Svetske banke finansira se rad servisa prevodilaca na znakovni jezik u Beogradu. Usvajanje Zakona očekuje se do 2012. godine.

Pravo na socijalnu sigurnost (član 28.) Usvojen je nov ZSZ. Budžetom je predviđeno više od 4 milijarde dinara za sprovođenje ZSZ u 2011. godini.

56. Zakonom o planiranju i izgradnji 16 članom 5. propisano je da se objekti visokogradnje javne i poslovne namene moraju projektovati i graditi tako da osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućavaju nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. Stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

Napomena #16
Službeni glasnik RSbroj 72/09,81/09, 64/10 i 24/11
Povratak

57. SUPOSI predviđa postepenu i kontinuiranu adaptaciju postojećih javnih objekata i saobraćajne infrastrukture i prevoznih sredstava u javnom prevozu putnika u svim granama saobraćaja, kako bi postali pristupačni za osobe sa invaliditetom (posebni cilj 14).

58. Republika Srbija preduzeće efikasne i odgovarajuće mere da se osobama sa invaliditetom olakša potpuno uživanje prava na život u zajednici i njihovo potpuno uključivanje i učešće u zajednici (član 19.). ZSZ je, između ostalog, predviđeno obezbeđivanje usluga podrške samostalnom životu u zajednici kroz organizovanje servisa personalnih asistenata na lokalnom nivou i stanovanja uz podršku, kao i različite dnevne usluge koje obuhvataju dnevne boravke i pomoć u kući.

59. Republika Srbija progresivno će ostvarivati mere za habilitaciju i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom (član 26.). ZPRZOSI detaljno je uređeno delovanje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Formiran je posebni budžetski fond za podsticanje zapošljavanja i profesionalne rehabilitacije 2010. godine.

60. ZOSOV propisano je jednako pravo i dostupnost obrazovanje za sve, što podrazumeva primenu inkluzivnih mera u obrazovnoj praksi. Obavezan je upis sve dece u pripremni predškolski program za osnovnu školu. Zakonom je propisana mogućnost da deca iz osetljivih grupa rade po individualnom obrazovnom planu. ZOSOV podrazumeva ravnopravnost dečaka i devojčica, odnosno ravnopravnost polova. Pripremni predškolski program kao i osnovna škola obavezni su za decu i učenike. Posle završene osnovne škole svaki učenik ima pravo da konkuriše za upis u srednju školu, prema listi želja, a u skladu sa osvojenim poenima na završnom ispitu i uspehom u osnovnoj školi.

61. Zakonom o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima su obuhvaćeni niskotiražni udžbenici i za učenike sa smetnjama u razvoju kao i pravo izdavanja udžbenika na Brajevom pismu i u elektronskoj formi.

62. Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju 17 omogućava upis sve dece u redovne vrtićke grupe, a propisuje i razvojne grupe u koje se upisuju deca sa smetnjama u razvoju uz saglasnost roditelja.

Napomena #17
Službeni glasnik RSbroj 18/2010.
Povratak

63. Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku 18 reguliše procenu potreba za dodatnu podršku učeniku u obrazovnom sistemu kome je ona neophodna, kroz rad Interresorne komisije (IRK), na lokalnom nivou.

Napomena #18
Službeni glasnik RSbroj 63/2010. Pravilnik je usvojen od strane MP, MZ i MRSP.
Povratak

64. Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan (IOP), njegovu primenu i vrednovanje 19 omogućava deci iz osetljivih grupa da se obrazuju u skladu sa svojim mogućnostima u redovnom obrazovnom sistemu. To znači da učenici koji pohađaju škole za učenike sa smetnjama u razvoju, a koji su upisani zaključno sa 2009. godinom takođe,mogu raditi po IOP-u, a u skladu sa njihovim individualnim potencijalima. Sa učenicima upisanim školske 2010/2011 u škole za učenike sa smetnjama u razvoju nastavni kadar je dužan da radi po individualnim nastavnim planovima za svako dete.

Napomena #19
Službeni glasnik RS br. 72/09 i 76/2010.
Povratak

65. Obučeno je preko 7500 praktičara u obrazovnom sistemu o inkluzivnom obrazovanju i izradi i realizaciji Individualnog obrazovnog plana.

66. Formirano je preko 140, sa tendencijom formiranja novih IRK pri opštinskim i gradskim upravama Republike Srbije. Kada su manje opštine u pitanju, mogu formirati zajedničku IRK. Sve IRK su prošle obuku za rad i primenu Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku. Obuku su prošla tri stalna člana IRK (predstavnik iz sistema zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite) i koordinator komisije. Podrška radu IRK se pruža i kroz Priručnik za rad IRK. Dostupan je Vodič za roditelje, čiji je cilj bliže upoznavanje sa ulogom roditelja u funkcionisanju IRK i pravima njihovog deteta.

67. U saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja izdat je Priručnik za inkluzivni razvoj škole koji pomaže školama u razvijanju inkluzivne politike, kulture i prakse.

Takođe, ZOSOV je propisano da se progresivno uvode standardi postignuća po njihovim nivoima za osnovni i srednji nivo obrazovanja.

Stepen uključenosti osoba sa invaliditetom u pitanja implementacije Konvencije

68. Vlada Republike Srbije formirala je Savet za osobe sa invaliditetom 2002. godine. Savet čine predstavnici nadležnih ministarstava i nacionalnih organizacija OSI. Savet prati sprovođenje politike vezane za OSI i služi kao forum za razgovore o predlozima propisa relevantnih za prava i unapređenje položaja OSI. Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) nominovala je kao svoje predstavnike u Savet delegate iz reprezentativnih organizacija koje predstavljaju osobe sa telesnim, senzornim i intelektualnim invaliditetom. Svi predstavnici NOOIS u Savetu su bilo same osobe sa invaliditetom, bilo njihovi zakonski zastupnici - roditelji dece sa invaliditetom. Obezbeđena je i rodna ravnopravnost jer blizu polovine osoba sa invaliditetom članova Saveta čine žene sa invaliditetom.

69. Vlada Republike Srbije u izradi zakonskih propisa koji bi trebalo da rešavaju pitanja osoba sa invaliditetom neposredno uključuje predstavnike udruženja osoba sa invaliditetom. Prilikom izrade ZZDOSI, ZPRZOSI, SUPOSI u radne grupe za izrade ovih dokumenata bili su uključeni eksperti koje su predložile nacionalna udruženja osoba sa invaliditetom, što je i doprinelo kvalitetu akata.

Primena Konvencije na teritoriji Republike Srbije

70. Republika Srbija u okviru svog zakonodavnog okvira obezbeđuje isti nivo prava u odnosu na ona koja su sadržana u Konvenciji.

71. Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine pokrajinski organi nadležni su za pitanja socijalne politike, zdravstvene zaštite, urbanizma i građevinarstva, obrazovanja, zapošljavanja rade na sprovođenju odgovarajućih odredbi Konvencije.

72. Prema Ustavu, Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom se primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije, kao državi ugovornici. Međutim, kako je nad delom teritorije Republike Srbije – Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija od 10. juna 1999. godine uspostavljeno civilno i bezbedonosno prisustvo pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija (Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244), Republika Srbija poziva Komitet da zatraži od Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) dodatnu informaciju o primeni Konvencije na teritoriji Kosova i Metohije, koja će predstavljati sastavni deo ovog Izveštaja. 20

Napomena #20
Vidi Aneks II - Pravni okvir na Kosovu i Metohiji.
Povratak

108. 73. Izveštaji više generalnih sekretara UN-a, kao i izveštaji UNESKO, UNDP, OEBS, Saveta Evrope, Amnesty International, Human Rights Watch, Freedom House, Transparency International i mnogih drugih organizacija, kontinuirano ukazuju na široko i uporno kršenje osnovnih ljudskih prava nealbanskih zajednica na KiM, posebno Srba. Postoje alarmantni podaci koji se odnose na kršenje ljudskih prava štićenika sa invaliditetom u Specijalnom zavodu u Štimlju ( navedeni u paragrafima 75-81), zbog čega se poziva Komitet da, u skladu sa svojim nadležnostima, zatraži od UNMIK da inicira istražni postupak, koji će se utvrditi tačno stanje i sudbina korisnika ustanove socijalne zaštite u Štimlju.

Stanje u Specijalnom zavodu u Štimlju 21

Napomena #21
Vidi Aneks II - Stanje u Specijalnom zavodu u Štimlju.
Povratak

109. 74. Do juna 1999. godine na smeštaju u Specijalnom zavodu za smeštaj psihijatrijskih i mentalno obolelih lica Štimlje, u Štimlju na teritoriji Kosova i Metohije, bilo je 243 korisnika, srpske i drugih nacionalnosti, a o čijoj sudbini ne postoje pouzdani i valjani podaci.

110. 75. Prema podacima UNMIK iz marta 2003. godine u Štimlju se nalazilo ukupno 145 lica srpske i drugih nealbanskih nacionalnosti. Republika Srbija i Ministarstvo za Kosovo i Metohiju poseduje spiskove korisnika, koje u skladu sa članom 17. Konvencije – zaštita integriteta ličnosti i članom 22. Konvencije – poštovanje privatnosti, neće biti sastavni deo ovog Izveštaja, ali koja se mogu dostaviti Komitetu i drugim telima za slučaj formiranja komisija koje će ispitati stanje u Štimlju.

76. Izveštaji različitih organizacija u različitim vremenskim periodima navode teškoće u radu zavoda, ali i potpuno različite podatke o broju lica srpske nacionalnosti koji se nalaze u ovoj instituciji.

77. Misija OEBS na KiM (OMIK) je pozvala MDRI (Mental Disability Rights International) na Kosovo i Metohiju, kao savetnika za razvoj novog zakonodavstva u oblasti psihičkog zdravlja. Tim MDRI je u periodu septembar 2000 - jul 2002. godine boravio na Kosovu i Metohiji sedam puta i tom prilikom su istraživački timovi posetili ustanove rezidencijalnog i nerezidencijalnog tipa za zbrinjavanje korisnika sa psihičkim i mentalnim invaliditetom Najveća ustanova socijalne zaštite koja je posećena tom prilikom bio je Zavod u Štimlju sa kapacitetom od 285 kreveta. Prilikom posete 2002. godine, Štimlje je imalo 230 štićenika. MDRI je u svom izveštaju naveo da bi bilo logično da brigu za međunarodne standarde preuzme zaštitnik građana tih standarda, a to su Ujedinjene nacije, ali takođe navodi i da operacije UN na Kosovu nipošto nisu na nivou koje taj zadatak pred njih postavlja. Kažu još i da su akcije UN doprinele nepotrebnoj doživotnoj institucionalizaciji populacije sa psihološkim teškoćama. MDRI, apostrofira da su: korisnici izloženi fizičkom, seksualnom i psihološkom zlostavljanju, da je medicinska i psihijatrijska nega neadekvatna, da postoje slučajevi seksualnog uznemiravanja, eksploatacije, silovanja i drugih oblika nasilja u Štimlju, kao i da većina ljudi koja se nalazi u Štimlju nema razloga da bude institucionalizovana.

78. MDRI u Štimlju nalazi sledeće 22 :

Napomena #22
Opširnije o svakom navodu u Aneksu II - Stanje u Specijalnom zavodu u Štimlju.
Povratak
  1. Nehumani i ponižavajući uslovi (deprivacija, neaktivnost korisnika, bez privatnosti, u prljavštini, zajednička odeća, nema lične higijene, jedini oblik tretmana su psihotropski lekovi koji se daju bez ikakve stručne kontrole, radni timovi bez psihijatara, zaključavanje korisnika);
  2. Fizičko nasilje i seksualno zlostavljanje (sadržaj prijava koje je primio MDRI je konzistentan, tako da je moguće zaključiti da su fizičko nasilje i seksualno zlostavljanje značajni problemi u Zavodu);
  3. Nezaštićenost dece u Štimlju;
  4. Arbitrarno zadržavanje u ustanovama i pravno zastupanje;
  5. Insistiranje na segregaciji usluga – usluge treba da budu bazirane na potrebama korisnika i realizovane u zajednici (Community based services)"; praksa je pokazala da velike ustanove nisu dobre za osobe sa intelektualnim invaliditetom;
  6. Prava na građansku participaciju.

79. Navodimo i podatke o broju korisnika srpske nacionalnosti u Štimlju prema izveštajima međunarodnih organizacija, tela i institucija za proteklih deset godina, a koji se značajno razlikuju:

  • Marek Novicki, EX officio 2/04, objavljen 05. maja 2005. godine - 105 osoba srpske nacionalnosti od toga 92 stanovnika sa teritorije Srbije, dok su ostali izbeglice iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.
  • Prema podacima iz OEBS izveštaja, a pozivajući se na podatke iz Ministarstva rada i socijalne zaštite 11. marta 2002. godine bilo je 230 lica u ustanovi od toga 135 Srba, 6 Hrvata, 5 Makedonaca, 10 Mađara. 20 dece koja su bila u Štimlju smeštena su u nove ustanove u Lapljem selu i Štimlju.
  • Evropski Komitet za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) od marta 2007. godine kaže da je u Štimlju u dve ustanove smešteno ukupno 146 pacijenata i to u prvoj 74 (30 muškaraca i 44 žene) i u drugoj 72 (39 muškaraca i 33 žene) ne navodeći njihovu nacionalnost.
  • Izveštaj sa Konferencije za štampu OEBS misije na Kosovu od 28. maja 2010. godine, u kome se navodi da je ukupan broj štićenika u Štimlju 61 (ovaj broj uključuje i Srbe i Albance).

80. Imajući u vidu veoma različite podatke, te alarmantnost činjenice da je za 8 godina broj štićenika sa 230 smanjen na 61, a da pri tome ne postoje jasni i precizni podaci o učinjenim koracima u procesu deinstitucionalizacije Štimlja, neophodno je sprovesti postupak kojim će se utvrditi tačan broj štićenika.

top