Član 24. Obrazovanje

263. Jednako pravo i dostupnost obrazovanja za sve podrazumeva primenu inkluzivnih mera u obrazovnoj praksi.

264. Koncepcija obrazovnog sistema u Republici Srbiji je organizovana kroz organizacione jedinice van sedišta Ministarstva prosvete – Školske uprave (18) koje su zadužene za: obavljanje stručno pedagoškog nadzora, davanje podrške razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom na svojoj teritoriji. ⁵²

Napomena #52

Deca sa smetnjama u razvoju uključena su u sistem predškolskog vaspitanja, i to u redovnim grupama, kao i u posebnim (razvojnim) grupama, a ostvarivanje prava na obrazovanje, omogućeno je i deci na bolničkom lečenju. U okviru predškolskog programa ostvaruju se redovni programi vaspitno-obrazovnog rada, a mogu da se ostvaruju i drugi specifični i specijalizovani programi, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, roditelja i prema mogućnostima dečijeg vrtića i lokalne samouprave. U Republici Srbiji postoji 159 državnih predškolskih ustanova razmeštenih u 2364 objekata i 57 privatnih. U naseljima gde ne postoji dečiji vrtić, pripremni predškolski program se realizuje pri osnovnim školama. U objektima osnovnih škola smešteno je 189 vrtića. Ukupan procenat obuhvata dece svih uzrasta je u stalnom porastu (prema podacima Ministarstva prosvete 2002. godine 32%, a 2009. godine 47,37%).

Povratak

265. U sistemu obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, a prema ZOSOV nisu dozvoljene razlike u obrazovanju dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i ostale dece i učenika. Podzakonskim i drugim aktima regulisane su mere koje obezbeđuju ravnopravnost, jednakost i dostupnost deci i učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u njihovom obrazovanju kao i drugoj deci i učenicima.

266. ZOSOV, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje je obezbeđeno pravo deteta i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom na procenu dodatne podrške u obrazovanju koja im je potrebna, kako bi se obezbedilo delotvorno obrazovanje i puna inkluzija. Na osnovu ovih akata preduzete su mere kako bi se obezbedila rana identifikacija dece, učenika i osoba sa invaliditetom i njihovih obrazovnih potreba u cilju ostvarivanja njihovih prava na potpuno obrazovanje, sticanje kvalifikacija, zapošnjavanje i osamostaljivanje tokom života.

267. Stručnjaci kojima su potrebne veštine iz oblasti Brajeve azbuke, jezika znakova, uveličavajuće i alternativne komunikacije, pokretljivosti, i drugim oblastima su obučeni na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a mogu se angažovati i osobe sa iskustvima iz Saveza slepih i slabovidih osoba, Saveza gluvih i nagluvih osoba i drugih udruženja. Takođe, mogu se angažovati i stručnjaci iz škola za decu sa smetnjama u razvoju kao saradnici u ovim oblastima, a na zahtev predškolskih ustanova i drugih škola.

268. ZOSOV je propisano da se obrazovno vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja, može izvoditi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika (član 9. stav 4).

269. ZOSOV propisano je da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku (član 9.). Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on može da se ostvaruje i dvojezično ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezično, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja, može da se izvodi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika.

270. Pored osposobljavanja stručnjaka za rad sa decom/učenicima sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, akreditovani su programi na drugim fakultetima koji obrazuju nastavnički kadar za rad u obrazovnom sistemu što podrazumeva i uključivanje OSI u obrazovni sistem kao stručnjaka za rad u ustanovama sistema.

271. U obrazovnom sistemu Republike Srbije, kao jedan od zadataka predstoji uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema, koji treba da obuhvati podatke o deci, učenicima i studentima uključujući i one sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

272. S obzirom na autonomiju univerziteta, Ministarstvo prosvete i nauke ne raspolaže podacima o broju upisanih studenata sa invaliditetom, broju studenata sa invaliditetom koji studiraju kao i broj diplomiranih sudenata sa invaliditetom na osnovnim, master, specijalističkim i doktorskim studijama.

273. ZOSOV, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku i Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje preduzete su mere kako bi se obezbedila rana indentifikacija dece, učenika i osoba sa invaliditetom i njihovih obrazovnih potreba u cilju ostvarivanja njihovih prava na potpuno obrazovanje, sticanje kvalifikacija, zapošnjavanju i osamostaljivanja tokom života.

274. Organizacije civilnog društva ukazuju da uprkos naprednim zakonskim regulativama koje zahtevaju inkluziju dece sa intelektualnim teškoćama (kao i svih ostalih osetljivih grupa) u redovan obrazovni sistem, većina ove dece koja je smeštena u institucije socijalne zaštite ostaje van obrazovnog sistema. Neke od ustanova preduzimaju korake da uključe određeni broj dece sa "lakšim" teškoćama u specijalne škole, što je svakako nedovoljno sve dok postoje deca koja ne dobijaju nikakvo obrazovanje. Za mnogu decu u ustanovama roditelji ne praktikuju roditeljske dužnosti i prava, a staratelji su često iz centara za socijalni rad te ne održavaju dovoljno blisku vezu ili interes za dete. Republika Srbija ulaže napore u cilju prevazilaženja navedenog stanja, u kom cilju su preduzete konkretne mere MRSP i MP.

top